Hehehehe.. Sumnjam da vise ovo iko i cita.. Mislim.. Skoro 2 godine nisam slovo jedno jedino napisao.. Kaj da vam kazem.. Ukratko.. Trenutno je 1.1.2008., 3:44 ujutro. Kako godine lete.. Katakitica.. Ugl.. Docekao sam i ovu novu.. Al ova je bila posebnija od ostalih.. Pitate se zasto?? Reci cu vam.. Docekao sam je u narucju svoje ljubavi.. Da da.. Dobro ste culi onaj mali depresivni Dino, koji je od jutra do mraka visio po vani i cugao je odraso... 1. Ne PIJEM VISE.. 2. Ne i bas jako pohvalno.. Ne treniram vise.. Jednostavno.. Kad se covjek preforsira.. Izgubi volju... Udebljao sam se ko svinja.. Hehehehe.. Al dosta o tome.. Vratimo se na temu.. Zasto sam konacno odraso i uozbiljio se... Ljudi moji dragi.. Konacno je usetala ONA... Da da.. ONA ljudi moji.. Njoj i posvecujem ovaj post.. Usrecila me, napravila je od mene COVJEKA.. Zove se Barbara.. Ocarao me njen osmjeh, njene oci.. Voli me upravo onakvog kakav jesam.. Uvijek je uz mene.. Cini sve samo da me usreci... Ja nju volim iz sveg srca.. I necu dopustit ikome da stane izmedu nas.. Da nam srusi sve.. A zasto i bi nekome to dopustio kad sam napokon naso svoju srecu, svoj neki unutarnji mir.. Sve nam je savrseno.. U zivotu postoji razdoblje u kojem zelite zaustavit vrijeme.. Ja sam sad u tom razdoblju.. Imam apsolutno sve kaj mi treba. Imam NJU.. Mogu vam reci.. Nema ljepseg osjecaja od biti zaljubljen, voljeti i biti voljen.. Za sve je zasluzna upravo ona... VOLIM JE.. Zivot bi dao za nju.. Kad malo bolje promislim.. Valjda sam ja to i zasluzio.. Nakon svega.. Napokon je pored mene neko u kog se mogu pouzdati, pored koga sve manje boli, kad je najtezi dan, ona ce me pogledat, zagrlit me, i sve ce bit lakse, bolje.. Ljudi... Zivot mi napokon ima smisla... E i da.. 20.1. Ce nam biti 5 mjeseci.. Hehehe.. Vec.. Brzo vrijeme uz nju leti...







Eto.. To bi bilo sve od mene.. Trenutno ona domeka pava, i puno puno mi fali..

Barbara.. Ljubavi moja jedina... VOLIM TE!!